AKUTNA UPALA UHA – LEČITI ILI PRATITI?

Rad pod nazivom
Akutna upala uha – lečiti ili pratiti
objavljen u časopisu:
International Journal of Pediatric Otorhinolaryngology

Rad je obuhvatio 321 dete sa jednostavnim ili komplikovanim upalama srednjeg uha u periodu od januara 2008 do juna 2009 godine. U približno 60% svih upala je došlo do spontanog izlečenja a 40% je zahtevala antibiotski tretman (Sinacilin ili Ospamox, Panklav, Pancef, Hemomicin). Većina upala je rešena u ordinaciji dok su komplikovani slučajevi upućivani prof Komazecu na dalji tretman. Sedmoro dece je završilo sa ugrađenim cevčicama, od ukupnog broja ni jedno nije imalo komplikacije niti oštećenje sluha.
Principi terapije su se zasnivali na savremenim preporukama referentnih ustanova u svetu ali i na preporukama iznetim u vodiču dobre kliničke prakse Ministarstva zdravlja Srbije od 2005 godine.

Rad možete u celosti na engleskom jeziku pročitati ovde.

Po čemu se razlikuje ovaj tretman od postojećih?

1. Ne leči se svaka upala srednjeg uha antibioticima. Procenjuju se podaci dobijeni od roditelja i lokalni nalaz na bubnim opnama kao i uzrast deteta i odlučuje se da li davati samo lekove protiv bola sa kontrolom nakon tri dana ili odmah započeti terapiju antibioticima. Ako je oporavak zadovoljavajući nakon trodnevnog perioda bez antibiotika nastavljaju se kontrole po potrebi.
2. Ako je potreban antibiotik daju se duplo veće doze najmanje 10 dana, takođe uz redovne kontrole.
3. Ne daju se redovno antihistaminici (Aerius, Pressing i sl) kao ni drugi lekovi poput Fluimucila, kapi za nos i sl.

Koje su poruke?

1. Roditelji treba da znaju da većina upala ušiju prolazi spontano što je i najoptimalnije zbog razvoja otpornosti bakterija posle lečenja antibioticima i razvoja sklonosti ka novim upalama koje se sve teže leče.
2. Procena roditelja o sluhu svoje dece je izuzetno bitna kad je u pitanju ukupni tretman. Polovina dece kojima su ugrađene cevčice nije imala upale ušiju sa simptomima bola ali su roditelji davali podatak da slabije čuju.
3. Tolerancija prema različitim tretmanima kad je u pitanju lečenje upale uha. Trenutno postoje različiti pristupi širom sveta sa sličnim ishodima lečenja.

Zbog čega je rad originalan?

1. Ukazao je na slab efekat Hemomicina! U isto vreme kad i ovaj rad rađene su studije o efektima Hemomicina (azitromicin) na serijima od preko 3000 dece sa istim dokazom o slabljenju njegovih efekata. Ovaj lek se poslednjih nekoliko godina redovno propisivao kad su u pitanju upale ušiju ali i u upalam grla, pluća, mokraćnih kanala itd. Nekritičnost njegovog propisivanja je dovela do pojave otpornosti bakterija i samim tim i do slabijeg efekta u lečenju tako da doživljava poznatu sudbinu drugih lekova poput injekcija Penicilina, Pentreksila, Baktrima i sl. Lekovi poput amoksicilina (Sinacilin, Ospamox), Panklava i Pancefa i dalje imaju visoku efikasnost ako se primene sa dobrom procenom (pre svih Amoksicilin).
2. Visok nivo poverenja roditelja! Od ukupnog broja dece (321), roditelji dvoje dece ( 0,62%) su izrazili nezadovoljstvo ovakvim načinom lečenja, petoro nisu došli na kontrole (1,5%) i nisu ušli u konačnu obradu podataka. To je još jedan dokaz su informisanost roditelja, njihov stav i njihovo aktivno učešce u svim detaljima tretmana ključni za način ali i za ishod lečenja! S druge strane, ovako visok nivo poverenja roditelja je razlog za ponos osoblja ordinacije kao i za punu stručnu i emotivnu satisfakciju.

Detalje o upalama srednjeg uha pogledajte u Vodiču.