Arhiva

Čuvajte decu od nevakcinisanih u Beogradu i Novom Sadu

Poslednji izveštaj stručnjaka o pokrivenosti vakcinacijom dece za prošlu godinu su povoljniji nego prethodne. Pentaxim je u Srbiji primilo oko 93%, u Zrenjaninu 95%.
MMR je dobilo preko 90% u Srbiji i našem gradu ali je u Beogradu i Novom Sadu procenat nešto preko 60% !
U Rumuniji je prošle godine od morbila umrlo 17 dece sa više hiljada obolelih, epidemija se proširila na pogranične delove Mađarske i Bugarse sa manjim brojem obolelih ali je jedna beba umla.
Prema tome, postoji realan rizik proširenja epidemije ili pojedinačnih slučajeva oboljevanja od morbila u Novom Sadu i Beogradu. Zato, pitajte roditelje dece u tim gradovima, sa kojim ste planirali druženje, da li su vakcinisali decu MMR-om ?!

Ana Gedes je novozelađanka koja je posvetila svoj život fotografiji dece najmlađeg uzrasta. U ovoj seriji spojila je humanost, sport, umetnost i teške posledice meningitisa, bolesti koja se može sprečiti vakcinama.

Beatrice Vio, italijanka, višestruki je osvajač medalja u mačevanju i osvajač zlatne medalje u Riju. Prežala meningitis u dvanaestoj godini a zbog komplikacija amputirane su joj obe potkolenice i podlaktice. Želela je da svojom slikom pošalje poruku roditeljima da se ova bolest može sprečiti. “Nemojte dozvoliti da se ovo desi vašem detetu, vakcinišite ga”!
U njenom naručju je Vinsent.

Džemi Šenbaum, američka biciklistkinja, sprema se za olimpijadu u Tokiju. Obolela je od meningitisa kao srednješkolka. Bolest je počela znacim sezonskog gripa, vraćena iz bolnice na kućno lečenje da bi posle pogoršanja mesece provela u bolnicama. Zbog komplikacija meningitisa odsečene su joj obe potkolenice i prsti obe šake. Osnovala je udruženje The JAMIE GROUP kako bi širila znanje o ovoj bolesti. Bebica u njenom naručju je mala Siena.

Medison Wilson-Walker, kanadska atletičarka, preležela je meningitis u uzrastu od tri godine nakon čega su joj amputirane potkolenice i deo prstiju leve šake. Deo je tima kanadskih paraatletičara. Beba se zove Šarlota.

Nik Springer, američki paraatletičar, hokejaš od svoje pete godine, u četrnaestoj godini u letnjem kampu oboleo od meningitisa, 2 meseca je bio u komi, amputirane su mu obe potkolenice i podlaktice. “Shvatio sam koliko sam bio srećan što sam preživeo. Hajde da upotrebimo ove strašne stvari koje su se meni desile za dobro drugih”. Nik je predan u svojim naporima da širi znanje o meningitisu. Beba u njegovom krilu je Maksvel.

Lenin Kunja, portugalski paraatlet ima najviše osvojenih medalja i višestruki olimpijski rekorder u skoku u dalj i u troskoku. Preležao meningitis u petoj godini posle čega je izgubio moć govora, sa nagluvošću i slabom memorijom. Ljubav prema sportu razvijo je pošto je bio maltretiran u školi zbog njegove invalidnosti, a na nagovor svoje, sada ponosne” majke koja kaže: “ Pogledajte šta mu je dao sport”!
U naručju drži Gabrielu i Kendrika.

UPALE UŠNIH KANALA

Druga letnja sezona za redom obeležena je učestalim upalama ušnih kanala. Dominira bol u uhu koji se pojačava na dodir, često i sa gnojnom sekrecijom, temperatura obično nije povišena. Ponekad je bol intenzivan I traje nekoliko dana.

Pre svega ublažava se bol analgeticima , daju se Paracetamol ili Brufen, lokalno se daju antibiotici, sami ili kombinovano sa kortikosteroidima-Marocen ili Neodexacin kapi. Ukapavaju se na 3-4 sata u ušni kanal, posle ukapavanja staviti parče vate i okrenuti glavu na drugu stranu 5-10 min. Ako je izražena gnojna sekrecija pre ukapavanja natopiti kanal 3% hidrogenom.Treba znati da se ove kapi koriste i u lečenju konjuktivitisa . Retko se desava da posle primene Neodexacina dođe do alergijske reakcije ušne školjke sa otokom i crvenilom i u tom slučaju je potrebno obustaviti davanje tih kapi. Ponekad je neophodno dodati i sistemski antibiotik ili započet lečenje ubacivanjem štrajfne u kanal.

Najverovatniji uzrok ovih upala je povišena temperatura u samom kanalu uz povećan procenat vlažnosti što se dešava pri kupanju u bazenima ili rekama. U tako promenjenim uslovima u ušnom kanalu dolazi do rasta bakterija koje se tu inače normalno nalaze, postaju patogene i izazivaju upalu. Malo je verovatno da su ovakve upale posledica zagađenosti bazena , pogotovo što se i kućni I javni bazeni redovno hlorišu i gde je voda bakteriološki ispravna.

Izbegavanje kupanja savetuje se samo u onim slučajevima ponavljanih ili uzastopnih upala kanala.

ŠTA PONETI NA LETOVANJE

Savetuje se sledeci komplet lekova:

1. Ospamox sirup (antibiotik)
2. Brufen i Febricet sirup
3. Probiotik
4. Elektoliti (Humana)
5. Povidon jod 10%
6. Sterilne komprese(5x5cm)
7. Flaster
8. Sredstvo za dezinfekciju ruku (ASEPSOL 0,1%)
9. Enbecin mast
10. Krema za suncanje (zaštitini faktor 30)

Navedeni komplet je pripremljen u apoteci Kneževic, Koce Kolarova br.42, tel. 525 919

Prilikom pojave bilo kojih simptoma bolesti kontaktirajte Vašu ordinaciju na 063 584 092.

PRIPREMITE SE ZA LETOVANJE

Suncanica se razvija nakon dužeg izlaganja direktnom suncevom zracenju sa minimalnim strujanjima vetra i visokim temperaturama. Simptomi mogu biti blagi, kao što su glavobolja, malaksalost, neraspoloženje ili teški sa neizvesnim ishodima. Osetljivi su stariji ljudi i hronicni bolesnici.

Suncanica u dece prakticno ne postoji! Pri tom se misli na klimatske prilike i normalne uslove odgoja u našoj sredini. Direktno sunce ne dovodi do pojave visoke temperature ili drugih simptoma bolesti. Dugo izlaganje direktnom suncu mnogo pre ce izazvati opekotine nego simptome suncanice. Postepeno izlaganje suncu sa ili bez zaštitnih krema je najbolja prevencija opekotina. Potrebno je izlagati što vecu površinu tela a ne samo lice, delove ruku i nogu. Deca sa slbijom pigmentacijom zahtevaju dužu adaptaciju.
Prema tome, isuncana deca mogu provesti duže vremena na direktnom suncu bez bojazni od posledica ali uz obavezan unos dovoljno tecnosti.
Kupanje u bazenu, rekama i peskari dovoljno je sigurno i ne treba ga izbegavati, ne prouzrokuje promene po koži, upale ušiju, prolive itd.

Hladni napici, sladoled, “klima”… dobrodošli su za osveženje i ne prouzrokuju upale grla ili druge bolesti.

Nemojte se plašiti visokih temperatura. Pokušajte da ovo žarko leto doživite kroz zadovoljstva sa vašom decom umesto stalnih briga i sprovodenja raznih mera zaštite.

 

PROLIVI U CRNOJ GORI

Ako ste odabrali neko mesto za letovanje a znate da vas ocekuje nestašica sanitarne vode treba da ocekujete prolive. Nemoguce je održavati dovoljno dobru higijenu u takvim uslovima. To se odnosi i na meštane i na turiste. Prolivi su najcešce fekalno-oralna infekcija u skoro svim slucajevima takozvanog stomacnog gripa. Prouzrokovaci su virusi i to najcešce rotavirus, astrovirus, adenovirus i Norwalk virus. Nije potrebno da ih pamtite ali može se desiti da njihova imena procitate u novinama dok ih citate na plaži ili na WC šolji, bice vam lakše!. Dovoljno je da dodjete u kontakt sa nekoliko cestica ovih virusa i ako ste osetljivi razvicete simptome. Ako posle velike nužde neko ne opere dovoljno dobro ruke, a kasnije doda vam neki predmet, kupite nešto od njega, rukujete se ili sl. vec ste u riziku, što se podrazumeva ako i vi ne perete dovoljno dobro ruke. Gore nevedeni virusi se mogu preneti i preko namirnica koje kupujete u prodavnici, ukoliko su ruke prodavca fekalno kontaminirane. To je u suštini jedna od bolesti “prljavih ruku “.Zove se fekalno-oralna infekcija jer se prenosi iz creva do usta rukama.
Druga vrsta proliva prouzrokovana je bakterijama ili njihovim toksinima a radi se o (gospodama) Salmoneli I Ešerihiji. Prenose se putem zagadene hrane koja je termicki neobradena(jaja, sirovo meso). Ishrana po restoranima nema prednosti i nije sigurnija od spremanja hrane u sopstvenom aranžmanu(iskustva od prošle godine).U tom slucaju niste u mogucnosti da kontrolišete manipulaciju namirnicama i higijenske postupke. Ako ste odlucili da jedete morsku ribu, slobodno i u restoranima ali ne i hranu spremljenu od školjki i rakova . Ta vrsta hrane je sigurna ako je sami spremate i dovoljno kuvate.
Kako se zaštititi?
Dezinfekcija ruku! Posle svake toalete, a pogotovo decje, natopiti ruke asepsolom ako nema tekuce vode i sapuna.
Dezinfekcija predmeta!Ako ste kupili bocu flaširane vode ili soka operite je kompletno asepsolom, tek onda je otvorite; možete da pijete direktno iz flaše ili plasticnih caša za jednokratnu upotrebu. Umesto asepsola za toaletu samo ruku pogodniji su želei sa alkoholom(“hand sanitizers”) ali su malih pakovanja i skupi su. Pranje zuba poželjno je prokuvanom ili flaširanom vodom.

NOVI TRETMANI

Pogledaj u vodiču lečenje subglotičnog laringitisa i reaktivnog kašlja Pulmicort respulama.

Pogledaj u terapiji lečenje afti (ranica u ustima) i varičele (ovčijih boginja).

INFEKTIVNI ERITEM

Infektivni eritem je virusna bolest sa periodom inkubacije od 10 do 30 dana, počinje crvenilom u licu, tako da dete izgleda kao da je šamarano, kasnije se pojavljuje mrežasti osip po telu a najviše po spoljnim stranama ruku. Uvodni simptomi u vidu infekcije gornjih disajnih puteva su blagi. Najčešće nema propratnih simptoma osim osipa koji traje od 1 do 3 nedelje, pojačava se prilikom napora, izlaganja suncu i sl. Bolest je bezazlena, u retkim slučajevima može izazvati bol ili otok zglobova. Starija deca i adolescenti mogu imati izražen osip sa otokom šaka i stopala u nivou rukavica ili čarapa.
U ovoj fazi bolesti (dok traje osip) deca nisu zarazna, mogu u kolektiv uz smanjenje fizičkih aktivnosti.

PROLIVI U REKREATIVNOJ NASTAVI

Prolivi u toku rekreativnih nastava i škola u prirodi ove godine su dosta učestaliji. Razlog je zaražavanje enterovirusima koji se prenose rukama i hranom a poznati su još pod imenom fekalno-oralne infekcije. Enterovirusi se redovno nalaze u crevima u fekalnom sadržaju i veoma su zarazni. Nedovoljno pranje ruku je odgovorno za prenošenje virusa direktno od osobe na osobu ili sa osobe na hranu ili pakovanja hrane sa kojom kasnije dolaze u kontakt druge osobe. Prolivi obično kratko traju i retko dovode do dehidracije ali je dobro da se učenici obuče i upoznaju sa merama koje će smanjiti broj obolelih.
Osnovni postupci se svode na toaletu ruku.

1. Detaljno pranje ruku posle svake toalete sapunima ili pod mlazom vode 15 sekundi (ako nema sapuna ili dezinficijensa)
2. Nositi stalno sa sobom podesno pakovanje (50-100ml) dezificijensa za ruke u obliku spreja, želea ili tečnosti i sipati na ruke posle svakog kontakta sa drugim osobama ili posle boravka u prostorima gde su se dodirivali predmeti (delovi nameštaja, prevoznog sredstva i sl)
3. Pakovanja hrane (mleko, sendviči i sl), napitaka ( sokovi, limenke) i slatkiša (sladoled) poprskati dezinficijensom ili oprati pod mlazom vode uz istovremenu toaletu ruku

Napomena: prosvetni radnici treba da savetuju i nadgledaju mere prevencije proliva, uz obezbeđenje dovoljnih količina elektrolita i probiotika. Antibiotike i sredstva koja “zaustavljaju” proliv (Smekta, Enterofuril) ne treba koristiti. Mora se obezbediti pomoć zdravstvenog osoblja u ozbiljnijim slučajevima ili masovnijem oboljevanju.

BOLEST ŠAKA, STOPALA I USTA

Bolest počinje visokom temperaturom (traje do 4 dana) i promenama na sluznici usta i/ili grla u vidu ranica i osipom na šakama i stopalima sa pojavom manjih plikova. Često odbijaju hranu uz redukovan unos tečnosti, ponekad imaju blaži proliv. Oboljevaju deca predškolskog uzrasta, najčešće od druge do četvrte godine. Nemamo odgovarajući naziv te doslovno prevodimo dijagnozu „hand-foot-and-mouth disease“, odnosno „bolest šaka, stopala i usta“. Inkubacija traje od 3-6 dana, temperature traju do 4 dana uz postepeno iščezavanje osipa. Virus se zadržava u gornjim disajnim putevima do 3 nedelje nakon ozdravljenja dok je u stolici prisutan od 7 do 11 nedelja. Simptomi mogu ponovo da se jave i nedelju dana nakon završetka bolesti a u ređim slučajevima mogu da označe početak ozbiljnijih komplikacija.

Prouzrokovač je koksaki virus ali i neki drugi enterovirusi (crevni virusi) koji se prenose direktnim kontaktom ali i fekalno-oralnim putem.

Terapija je slična kao i kod drugih virusnih infekcija osim u slučajevima pojave komplikacija. Ovu bolest ne treba povezivati sa oboljenjima srca u osoba odraslog doba koje su prouzrokovane drugim tipovima koksaki virusa.

Prevencija – izbegavanje prisnog kontakta sa obolelim detetom i pranje ruku!